Нек комшији цркне крава

Одувек сам био згрожен људима који размишљају по принципу: "Није важно што мени неће бити боље, важно је да ће њима бити горе". Ма колико да такве људе срећем изнова и изнова, никако да огуглам на њих. 

Пре неки дан сам се возио тролом и слушао разговор две огорчене "госпође" о продаји ЕПС-а. Обе највероватније у позним педесетим годинама, нашминкане, дотеране по последњој моди, са жваком у устима и бесом у глави.

Њихов дијалог се одприлике састојао од следећег:

Прва: "Ма нека га јеботе и продају, не видим што је он па уопште и наш. Шта ја имам од тог ЕПС-а? То бре корист имају само ови што у њему раде, грувају плату просек 70 000 - 80 000 хиљадарки а и јаче, док остатак Србије има плату једва 30 000."

Друга: " Ма да легло нерадника, не раде ништа, сигурна платица, боли их уво. Нека га продају немцима, па нека они доведу то у ред, отпусте вишак запослених, нека остану само они што стварно раде.То се ушљамчили на грбину овог народа паразити, странчари, мамини и татини синови, зато цена струје и јесте толика. А ја овог мог шефа морам сваког месеца да подсећам да ми да плату. Дугује ми већ два месеца. шта ћеш немам где па чекам...." 

Након тога  даља дискусија се наставила у стилу како само треба продати тај несрећни ЕПС, па да нам коначно сване.

Из овог дијалога се може закључити да дотичне највише боли плата запослених у јавном сектору и да је то једини "рационални разлог" због којег су оне за његову продају. Не занима њих што  ће цена струје након продаје странцима, порасти два до три пута (пример Бугарске и Румуније које су пре приватизације имале исто социјалне цене електричне енергије),  па ни то што држава продаје оно што су генерације годинама стицале. Њих једино интересује да неко не живи боље од њих, да нема животну сигурност, већу плату. Бољи живот и успех је оно што вам наш народ никада неће опростити. Нема везе што њима неће бити боље, што и даље неће примати плату месецима, што ће и даље бити израбљивани од стране неког предузетника, дај само да се смркне овима што живе боље. 

Наравно људи су огорчени немаштином, тешким животом али свој бес и мржњу усмеравају на погрешну адресу. Пошто не смеју да своју фрустрацију искажу пред онима који су их у такву ситуацију довели, а бес мора негде да изађе..... неки сигурносни вентил мора да постоји, онда се окрећу ка онима који живе боље и њих одређују за предмет своје зависти и мржње.

На крају и ја радим код приватника, али не завидим људима који раде у јавном сектору. Не сматрам да су ми ти људи нешто закинули као и да због њих живим нешто теже или чак да су они ову државу и народ довели у овакву ситуацију. Треба бити свестан правих криваца као и бес усмеравати на праву адресу. Ако комшији напослетку и  цркне крава, нама неће бити боље. 

 

Zavist