Из историје Атеизма

Једна од најрадикалнијих организација у стаљинистичком систему био је Савез милитантних безбожника (Союз воинствующих безбожников). Као свесавезна совјетска организација, СМБ је деловао од 1925. до 1947 . Језгро ове организације чинио је часопис Безбожник (1922), а њен вођа се звао Јемелијан Јарославски (Емельян Ярославский). Подржан од стране тоталитарне државе и НКВД-а, СМБ је до 1941. нарастао на 96 хиљада ћелија и 3,5 милиона чланова. На Другом конгресу СМБ (1929) уприличен је и подмладак ове злокобне организације, под називом Млади милитантни безбожници (Юные воинствующие безбожники). ММБ је у свакој школи образовао кружоке младих безбожника (кружки юных безбожников), у које је већ за две године регрутовано два милиона деце .

Јарославски је сматрао да се у пропагандном рату са религијом Безбожници могу служити свим средствима. Не само научна критика религиозних догми и објашњења, већ и исмевање је било допуштено, па и пожељно. Рецимо, на једној од карикатура из «Безбожника», било је нацртано како Бог удахњује Адаму душу кроз црево за клистирање, право у чмар . Пропаганда је подразумевала и забрану уметничих дела са духовним садржајем. Захваљујући Јарославском, забрањено је извођење духовне музике Чајковског, Рахмањинова, Моцарта, Баха, Хендла. Јарославски је такође саставио и списак непожељних књига, на ком су се нашла дела Платона, Канта, Толстоја, Достојевског. Ти спискови су били достављени свим библиотекама, у којима су књиге затим склоњене у нарочите магацине, или једноставно уништене . “Пропагандисти-безбожници” и “агитатори-атеисти” Савеза милитантних безбожника нарочито су били регрутовани међу природнонаучном интелигенцијом. Од њених припадника се очекивало да “са научне тачке гледишта” разбијају празноверице, али и да, са ауторитетом научника, исмевају и на сваки начин ниподаштавају “опслужиоце култа” (служители культа), тј. свештенике и монахе, и да их приказују као најобичније “врачеве” и “шамане”. Пропагандно подбадање брзо је прелазило у мржњу, а мржња у акцију. Акција се састојала из затварања и рушења цркава, скидања и топљења звона, уништавања икона, покрова и књига, као и затварања и убијања “опслужилаца култа” . Две трећине православних храмова било је затворено, од чега трећина њих потпуно уништено . Сви манастири били су угашени, а монаси и монахиње побијени или послати у концлогоре . Спаљено је на милионе икона и вредних рукописних књига, а око 400 хиљада звона скинуто је и послато у топионице . “Безбожници” су своје “акције” волели и да овековече, сматрајући да је то нешто чиме треба да се поносе. Тако је, рецимо, уништење саборног храма Христа Спаситеља, у Москви, стругање фресака и ломљење великог иконостаса, снимљено филмском камером.

 

Безбожник

Библија је манифест примитивизма!

Када ће већина људи схватити, да је библија једна обична колекција примитивних схватања примитивних људи од пре две хиљаде година? Та гомила бљувотина више није ДОСТОЈНА ни човека а камоли тога да буде реч божија. Колико сам само лично срео верских затуцаника који фанатично верују да је библија врхунац свих знања, колико необразованих, који одбацују све што противречи ономе што су научили у цркви.

НИКО НИЈЕ ПОСТАО ПАМЕТАН ЧИТАЈУЋИ САМО ЈЕДНУ КЊИГУ

 

Vernici su majmuni!

Атеобуси

Атеисти на западу, углавном научници високог профила, мобилисали су се у организовању кампање видљивости алтернативног црквеном, рационалног погледа на свет. Организовали су се у удружења – локална и национална и повезали у међународну мрежу атеиста . Преко својих сајтова су сакупили добровољне прилоге лаичког грађанства намењене  финансирању кампање видљивости атеистичког погледа на свет. Тим средствима су закупили рекламни простор на градским аутобусима и метроима у Вашингтону, Лондону, Барселони,….., где ови аутобуси већ разносе поруку: “Why believe in god? Just be good for goodness’sake” (Зашто веровати у бога? Довољно је бити добар за љубав доброте ) или “There is probably no god. Now stop worrying and enjoy your life” (Бог вероватно не постоји. Дакле прекини да бринеш и уживај у животу) и сличне. У Италији удружење УААР (Унија Атеиста и Агностичара-Рационалиста из Ђенове - L’Unione Atei e Agnostici Razionalisti) је закупила рекламни простор на неколико градских аутобуса, који су од 4. фебруара ове године требали разносити градом две вести - једну лошу и једну добру: “Лоша вест је да бог не постоји. Добра вест је да ти он и не треба” (La cattiva notizia è che il dio non esiste. Quella buona è che non ne hai bisogno). Јака опозииција католичких организација је успела да засада блокира ову иницијативу. Засада, судећи по сакупљеним прилозима и по намери енглеских хуманиста и шпанских атеиста да прошире ову иницијативу на све веће градове у Енглеској и Шпанији, атеобуси ће бити препуни.

Извор :http://www.atheistcampaign.org/

 

Натпис у атеобусу

Натпис у "Атеобусу" ,

Нема бога

После много година слепог веровања у бога , преиспитао сам своје ставове и схватио да бог не постоји .  До овога закључка  дошао сам схвативши једноставну чињеницу да је овај свет једно велико бесмислено место . Ако бог и постоји онда је он једна зла или несавршена појава. Годинама сам сведок бројних људских патњи , видео сам како једној породици дете од годину дана у најгорим мукама умире од тумора на мозгу . Нећу и немогу да верујем у бога , после свега што сам преживео вера ми је једна гнусна , примитивна , шарена лажа. Нема бога и нема неког дубљег смисла , овај свет је резултат једног великог неспоразума , једне велике случајности . У потпуности сам спреман да поверујем у научне теорије настанка свемира и живота , на крају после свих лоших ствари које сам видео и после свих људских несрећа и недаћа , теорија да је све ово последица једне несрећне случајности , необично  ми je привлачна .