Просвед је српска реч

Реч просвед данас углавном можемо чути или прочитати у вестима на хрватском језику, а у српском језику изузетно ретко је срећемо само код песника и књижевника. Ипак ова реч не само да није кроатизам већ је и активно коришћена у српском језику током 19. и почетком 20. века уместо речи протест. Просвед је словенска реч, кованица од речи pro + s + praslовенско vědъ, где vědъ значи видети, знати. Прегледањем старих српских књига, скенираних и окачених на интернет од стране google books, наилазимо на следеће примере употребе речи просвед:

 

Бележнички списи Српског народноцрквеног сабора, 1907 година:

 

Архив српског друштва за фармацију и хемију, 1927 година:

 

 

 

Јован Бошковић О српском језику (речник српских речи), 1887 година: 

 

Богдан Поповић, Јован Скерлић Српски књижевни гласник, 1926 година:

  

 

 Часопис Мисао, 1922 година:

 

 

 

Српска књижевна задруга, 1896 година:
 

 

Странци у сопственој земљи

Може ли грађанин да буде странац у сопственој земљи-држави? Апсурдно питање, зар не?

Но, шта ако, све што се налази у једној земљи припада странцима, ако је туђе? Радиш у страној фирми, купујеш стране производе, енергетика и индустрија твоје земље не припадају твојој земљи,пољопривредно земљиште, руде и други природни ресурси твоје земље су страном власништву, чија је онда та земља, наша или у страном власништву?

Да ли једну земљу чини само формални оквир - држава, која доноси законе и стара се о њиховом спровођењу, њене институције које се финансирају из буџета који се пуни порезима које држава убира од страних предузећа. Или држава значи независност, сувереност, како територијална тако и економска? 

Да ли смо ми способни да сами себи газдујемо, да сами располажемо са оним што имамо или смо малоумни па треба да нам дође неки страни газда да нас организује и уреди, да нас јаше како он жели и да на нама зарађује и богати се?

Много питања а тако мало одговора, а и што да лупамо главу. Боље је пустити некога другог, неког доманојевићевског вођу да уместо нас мисли и да нас попут блажених овчица води куда је то неопходно ради нашег сопственог добра.

Отпор и супростављање су за замлаћене идеалисте и занесењаке. За идеале гину будале, то је познато сваком просечном Србину док седи у кладионици, на каучу испред телевизора и убија време чекајући 11 часова како би легао и сутра устао у 5 сати због одласка на посао, ако га уопште (још увек) и има.

Шта има везе ионако живимо од данас па до сутра, ко се снашао, снашао се, а ко није шта да се ради, ко му је крив што није уграбио свој део колача. Пада мрак, неки нови се спремају да уграбе свој део колача након распродаје последњег породичног блага а у позадини иде песма: "Ајмо Јано ајмо душо кућу да продамо, све да продамо само да играмо...."



  

Имајмо достојанства!

Нек комшији цркне крава

Одувек сам био згрожен људима који размишљају по принципу: "Није важно што мени неће бити боље, важно је да ће њима бити горе". Ма колико да такве људе срећем изнова и изнова, никако да огуглам на њих. 

Пре неки дан сам се возио тролом и слушао разговор две огорчене "госпође" о продаји ЕПС-а. Обе највероватније у позним педесетим годинама, нашминкане, дотеране по последњој моди, са жваком у устима и бесом у глави.

Њихов дијалог се одприлике састојао од следећег:

Прва: "Ма нека га јеботе и продају, не видим што је он па уопште и наш. Шта ја имам од тог ЕПС-а? То бре корист имају само ови што у њему раде, грувају плату просек 70 000 - 80 000 хиљадарки а и јаче, док остатак Србије има плату једва 30 000."

Друга: " Ма да легло нерадника, не раде ништа, сигурна платица, боли их уво. Нека га продају немцима, па нека они доведу то у ред, отпусте вишак запослених, нека остану само они што стварно раде.То се ушљамчили на грбину овог народа паразити, странчари, мамини и татини синови, зато цена струје и јесте толика. А ја овог мог шефа морам сваког месеца да подсећам да ми да плату. Дугује ми већ два месеца. шта ћеш немам где па чекам...." 

Након тога  даља дискусија се наставила у стилу како само треба продати тај несрећни ЕПС, па да нам коначно сване.

Из овог дијалога се може закључити да дотичне највише боли плата запослених у јавном сектору и да је то једини "рационални разлог" због којег су оне за његову продају. Не занима њих што  ће цена струје након продаје странцима, порасти два до три пута (пример Бугарске и Румуније које су пре приватизације имале исто социјалне цене електричне енергије),  па ни то што држава продаје оно што су генерације годинама стицале. Њих једино интересује да неко не живи боље од њих, да нема животну сигурност, већу плату. Бољи живот и успех је оно што вам наш народ никада неће опростити. Нема везе што њима неће бити боље, што и даље неће примати плату месецима, што ће и даље бити израбљивани од стране неког предузетника, дај само да се смркне овима што живе боље. 

Наравно људи су огорчени немаштином, тешким животом али свој бес и мржњу усмеравају на погрешну адресу. Пошто не смеју да своју фрустрацију искажу пред онима који су их у такву ситуацију довели, а бес мора негде да изађе..... неки сигурносни вентил мора да постоји, онда се окрећу ка онима који живе боље и њих одређују за предмет своје зависти и мржње.

На крају и ја радим код приватника, али не завидим људима који раде у јавном сектору. Не сматрам да су ми ти људи нешто закинули као и да због њих живим нешто теже или чак да су они ову државу и народ довели у овакву ситуацију. Треба бити свестан правих криваца као и бес усмеравати на праву адресу. Ако комшији напослетку и  цркне крава, нама неће бити боље. 

 

Zavist

Манити Вук Драшковић љуби руку Медлин Олбрајт

У тренутку када алкохолни делиријум Вука манитога достиже свој врхунац, било би прикладно да се присетимо како је дотични страствено љубио руку Медлин Олбрајт након бомбардовања Србије!

Вук Бранковић 

 

 

 

 

Ми деца са станице Зоо

Филм: "Ми деца са станице Зоо" можете у целости погледати на Jutjub-у .Филм је титлован на српскохрватском језику.

 

 

Такође, можете прочитати и књигу:  "Ми деца са станице зоо"

Наводно Vera Christiane има  свој фејсбук налог: http://www.facebook.com/people/Vera-Christiane-Felscherinow/100001169850996

Спречимо продају телекома!

Страшно је, колику је буру изазвала "Парада поноса" а притом срамна продаја (или боље рећи проћердавање) Телекома пролази без жучне реакције јавности. Ако је због геј параде било 20 000 људи спремно да дан раније изађе на улицу, онда на дан пред расписивање тендера треба да нас буде најмање пет пута више!

 А ево и зашто:

Телеком Србија је највредније државно предузеће које остварује профит од 200 милиона евра и представља регионалног гиганта у телекомуникацијама, а процењен је на само 2,5 милијарде евра. Телеком данас има 7,7 милиона корисника у мобилној, и 3,5 милиона корисника у фиксној телефонији у Србији. Власт је Телеком проценила на 2,5 милијарде евра, а некадашњи Мобтел који је имао мање од милион корисника продат је за 1,5 милијарди

Продаја будзашто!

Геј парада је тиранија мањине над већином!

Данас на породичној шетњи било је око 20 000 људи, а наши "слободни" и "независни" медији јављају да се окупило само 2 000, па докле ће да нас праве будалама и да нешто што је очигледно црно зову белим!

 

Канибалистички перформанс

Zhu Yu (На кинеском: 朱昱 ) је  скандалозни  кинески уметник, чије је подручје рада перформанс и концептуална уметност . Zhu Yu  је рођен 1970 год. у граду Ченгду, а данас живи и ради у граду Беијинг.  Његов рад покрива различита подручја уметности и укључује истраживања суштине медија, концепте пролазности, суштину форме у датоме оквиру... 

Његови најпознатији радови : «Канибализам» и «Жртвовање» - настали између 2000 и 2002- разматрају морална и религиозна питања, питања разликовања цивилизованости и људскости од дивљаштва. Његов најпознатији рад  «Једење људи» , представљен је јавности 2000 године, на Шангајском фестивалу уметности. У овом раду , уметник серијом фотографија, приказује  како се спрема оброк од људског  фетуса а затим га једе. По признању  самог уметника, коришћени фетус женског детета је украден из научног института. 

Zhu Yu који иначе себе сматра хришћанином, тврди да ни у једној постојећој религији канибализам није забрањен ; а такође по њему није познат ни један једини закон који би нам забрањивао да једемо људе.

 

  

                                                Уметник израђује и једе своје дело.

Alex Jones о Србима

Има и међу Американцима, часних и храбрих људи, који желе да размишљају својом главом!

 

Како се праве бебе, хајде реци ми !?

Док је у нашој земљи  сексуално васпитање још увек табу тема, дотле је оно у западним земљама већ дужи низ година у оквиру школства. Тако рецимо у једном немачком уџбенику из "Seksuele opvoeding" (Сексуално васпитање), као одговор на питање како се праве бебе дате су следеће слике:

.

1.

2.

3.

4.

5.

 

6.

 7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

 

 

 

Из историје Атеизма

Једна од најрадикалнијих организација у стаљинистичком систему био је Савез милитантних безбожника (Союз воинствующих безбожников). Као свесавезна совјетска организација, СМБ је деловао од 1925. до 1947 . Језгро ове организације чинио је часопис Безбожник (1922), а њен вођа се звао Јемелијан Јарославски (Емельян Ярославский). Подржан од стране тоталитарне државе и НКВД-а, СМБ је до 1941. нарастао на 96 хиљада ћелија и 3,5 милиона чланова. На Другом конгресу СМБ (1929) уприличен је и подмладак ове злокобне организације, под називом Млади милитантни безбожници (Юные воинствующие безбожники). ММБ је у свакој школи образовао кружоке младих безбожника (кружки юных безбожников), у које је већ за две године регрутовано два милиона деце .

Јарославски је сматрао да се у пропагандном рату са религијом Безбожници могу служити свим средствима. Не само научна критика религиозних догми и објашњења, већ и исмевање је било допуштено, па и пожељно. Рецимо, на једној од карикатура из «Безбожника», било је нацртано како Бог удахњује Адаму душу кроз црево за клистирање, право у чмар . Пропаганда је подразумевала и забрану уметничих дела са духовним садржајем. Захваљујући Јарославском, забрањено је извођење духовне музике Чајковског, Рахмањинова, Моцарта, Баха, Хендла. Јарославски је такође саставио и списак непожељних књига, на ком су се нашла дела Платона, Канта, Толстоја, Достојевског. Ти спискови су били достављени свим библиотекама, у којима су књиге затим склоњене у нарочите магацине, или једноставно уништене . “Пропагандисти-безбожници” и “агитатори-атеисти” Савеза милитантних безбожника нарочито су били регрутовани међу природнонаучном интелигенцијом. Од њених припадника се очекивало да “са научне тачке гледишта” разбијају празноверице, али и да, са ауторитетом научника, исмевају и на сваки начин ниподаштавају “опслужиоце култа” (служители культа), тј. свештенике и монахе, и да их приказују као најобичније “врачеве” и “шамане”. Пропагандно подбадање брзо је прелазило у мржњу, а мржња у акцију. Акција се састојала из затварања и рушења цркава, скидања и топљења звона, уништавања икона, покрова и књига, као и затварања и убијања “опслужилаца култа” . Две трећине православних храмова било је затворено, од чега трећина њих потпуно уништено . Сви манастири били су угашени, а монаси и монахиње побијени или послати у концлогоре . Спаљено је на милионе икона и вредних рукописних књига, а око 400 хиљада звона скинуто је и послато у топионице . “Безбожници” су своје “акције” волели и да овековече, сматрајући да је то нешто чиме треба да се поносе. Тако је, рецимо, уништење саборног храма Христа Спаситеља, у Москви, стругање фресака и ломљење великог иконостаса, снимљено филмском камером.

 

Безбожник

Библија је манифест примитивизма!

Када ће већина људи схватити, да је библија једна обична колекција примитивних схватања примитивних људи од пре две хиљаде година? Та гомила бљувотина више није ДОСТОЈНА ни човека а камоли тога да буде реч божија. Колико сам само лично срео верских затуцаника који фанатично верују да је библија врхунац свих знања, колико необразованих, који одбацују све што противречи ономе што су научили у цркви.

НИКО НИЈЕ ПОСТАО ПАМЕТАН ЧИТАЈУЋИ САМО ЈЕДНУ КЊИГУ

 

Vernici su majmuni!

Форуми – виртуелне установе за ментално оболеле

Сaкупио сам различите текстове о патологији форума, а затим сам их објединио у једну целину. Надам се да ће вам бити од користи и да се нико неће препознати J 

Forum

Форуми су најзагађенија места на интернету. Патолошки су загађена огромном количином глупости, идиотизма, лажи, тињајуће нетрпељивости и мржње. Форуми су рај за психичке болеснике, патолошке лажове, простаке и примитивце, садисте, провокаторе, инфантилне и баналне људе. Но кренимо редом... 

На свакоме форуму можете наићи на барем једног правог психичког болесника. Текстови ових људи се стално врте око одређеног, малог броја тема, које уствари представљају њихове фикс идеје. Те теме су најчешће секс, религија, социологија, филозофија и наука. За овакве случајеве је карактеристично да скоро никада не учествују у другим темама, као и да опсесивно врте и разрађују једну те исту идеју, коју и против неодобравања околине упорно бране. На овакве људе форумаши углавном реагују на три начина. Неки им се сурово подсмевају, притворно дискутујући подстичу их да иду до крајњих граница и да праве још веће будале од себе. У ову групу спадају и садисти,  који користећи се етикетом будала која прати овакве особе, као и попустљивошћу администратора у расправи са оваквим особама, немилосрдно се над њима иживљавају. Но о садистима ћемо касније... Неки други форумаши психички оболеле једноставно игноришу, док они трећи иако нормални, овакве људе узимају за озбиљно и упуштају се у мучну и јалову расправу са њима. Ови трећи, не увиђајући са киме имају посла троше силну енергију и време, покушавајући да оболелима докажу како греше, како су у заблуди и како говоре гомилу глупости. Ова трећа врста, којој сметају оболели,  је такође  непопустљива и упорно покушава да ова лудачка трабуњања разумом обезвреди и оспори. Наравно на ове њихове покушаје да их дискредитују оболели реагују још агресивнијим наступом у одбрани њихове фантазије. Ментално оболели по форумима, често оспоравају прихваћене научне теорије, праве своје сопствене теорије,  доказе и фанатично настоје да докажу како научници у нечему крајње баналном тобоже греше. Неки  од њих одбацују постојећа верска учења као таква и модификују их мешајући традиционална верска учења са сопственим фантазијама. Неки од њих пак употпуности измишљају своју сопствену веру и очајнички настоје да придобију своје следбенике.Постоји и њихова сушта супротност  а то су фанатични верници, који све посматрају кроз верску догму и проводе читаве сате нападајући преко форума све што се противи вери (науку, технику, технологију цивилизацију,  итд.) . Неки од ментално оболелих су опсeднути теоријом завере, неки су дубоко забраздили у филозофију, метафизику, окултно и фантастично. Неки од њих су сексуални манијаци, воајери, педофили и перверти. Напокон неки од њих једноставно  бескрајно неповезано трабуњају  гомилу глупости, које нико сем њихових конфузних умова не може разумети. 

Лажови су веома чести.  То су људи који или имају патолошку потребу  да импулсивно стално лажу или људи који лажући теже да барем на интернету задовоље своје потребе за пажњом, поштовањем, дивљењем и попоуларношћу у друштву. Лажове је лако препознати, то су они чланови форума чије су приче о њима самима, као и о њиховом животу  готово увек фантастичне, невероватне и на граници немогућег. Они су увек хероји  њихове приче, високо су образовани, имају све материјално, свуда су били, све су видели , све знају и умеју, све су у животу радили и искусили. Неки од њих вероватно на форуму изфантазирају цео свој живот, брижљиво,  од самога почетка,  (пред форумашшима)  градећи одређени лик. А ликови које они измишљају су заиста маштовити, лажови често воле да се представљају као високо образовани (као научници, најчешће физичари, као лекари специјалисти, инжењери конструктори, стручњаци који раде у иностранству на чувеним универзитетима и институтима), затим као војна лица,  ветерани ратова, као авантуристи (планинари, рониоци...), велики сексуални заводници. Има оних који и импулсивно, махинално лажу, па њихова прича често варира од теме до теме. Тако је рецимо један форумаш у једној теми био стручни сарадник «Макс Планк» института , а у другој археолог !?! Такви лажови не граде чврсто само један лик и не држе се само једне приче па тако често бивају ухваћени у лажи. Такав тип људи не престаје са лажима чак и када им већи број људи отворено каже да  фантазирају! 

 Садисти су ту да би се на некоме иживљавали и  притом уживали у његовом душевном болу. Садисти су добри  аналитичари и пажљиво проучавају личности форумаша, како би уочили комплексе од којих појединци пате. Затим отпочињу вербалну игру у коју увлаче жртву, притом свесно циљајући на њене комлексе не би ли јој нанели душевни бол. Овакве особе своју жртву вређају помињући им њихову дебљину, физички изглед, интелигенцију обазовање као и друге ствари које чине одређену особу искомплексираном. Честа мета садиста су и људи против којих постоји удружена читава једна група форумаша. Такви људи су садистима лака мета и они се придружују хајци настојећи да је још више потпале, те да она поприми још већи интензитет. 

Провокатори  или  тролови су  аутори, чији је једини циљ, да својим прилозима изазову што већу пажњу посетилаца и што обимнију реакцију других аутора.Тролови, обично нису тематски заитересовани, него наступају агресивно са покушајем стварања раздора у постојећој заједници,  дискредитовања особа са другачијим мишљењем  или усмеравања  тока дискусије у непродуктивном правцу.Поједини  тролови се користе префињеним  дијалектичким и реторичким методама и тако се камуфлирају да често веома дуго  остају непримећени. 

И на крају интернет инфантилне  и баналне особе су људи који су већ увелико у средњем добу а када посматрате њихове постове имате утисак да читате текст детета. Такве особе су незреле, пишу инфантилне текстове који су садржајно празни, често очајнички траже да им се посвети пажња. Овакве особе често као одговор не искуцају ни једну једину реч, већ пошаљу само смајли. Дакле када на неком форуму видите читаву страну где се као одговори појављују само смајлији, знајте да имате посла са интернет инфантилним особама. 

Девет дана једне године

Девет дана једне године  је совјетски филм о судбини младога научника, коме су научна истраживања постала смисао живота. Атомски физичар Гусев проучава плазму, не би ли открио начин остварења контролисане фузије. Та истраживања су започета његовим професором Синцовым који је спроводећи експерименте добио смртоносну дозу зрачења и преминуо. Озрачен је и Гусев, лекари га опомињу на опасност, али он схватајући огромну важноста својих истраживања, наставља са експериментима. Режисер: Михаил Ромм, 1962, СССР

 Филм можете погледати овде :