Бајка о електрицитету

 

                                                                                                                   
Никола Тесла један од највећих истраживача и изумитеља на пољу електро и радио-технике најпре је, 1915. године, дванаестогодишњој девојчици Поли испричао, а потом и записао, ову кратку историју електрицитета и електричне струје.

Ко истински жели да схвати сву величину нашег доба треба да проучи историју развоја електрицитета. Ту ће наћи причу какве нема ни међу бајкама из "Хиљаду и једне ноћи".


Прича почиње далеко пре почетка наше ере, у доба када су Талес, Теофраст и Плиније говорили о магичним својствима "електрона" (ћилибара), драгоцене ствари која је постала од суза из Очију Хелиада, сестара оног несрећног младића Фаетона који је покушао да овлада Фебовим кочијама и скоро спржио читаву земљу. Ту тајанствену појаву живахна машта старих Грка приписала је, наравно, неким надземаљским узроцима, и удахнула ћилибару живот и душу. Је ли то било стварно веровање или више  песимистичко тумачење - још увек је питање.И дан данас има врло просвећених људи који мисле да је бисер жив, да у додиру са топлим људским телом постаје све лепши, све сјајнији; а многи научници мисле да је и кристал живо биће,па се такво мишљење чак проширило и на читав свемир откако је Џагадис Чандра Бозе показао низом значајних експеримената да и такозвана беживотна материја одговара на спољње надражаје на потпуно исти начин на који реагује биљно или животињско ткиво. Значи да се ова празноверица старих о ћилибару, уколико је уопште постојала , не може узети као доказ о њиховом незнању, и да се о њиховом познавању електрицитета може само нагађати. Занимиљива је чињеница да су они рибу рађу употребљавали као неку врсту електро-терапије. На неким примерцима старог новца налазимо двоструке звездице, налик на варнице, сличне онима које производи галванска батерија. А и неколико других сачуваних података, мада врло мршавих, говоре у прилог уверењу да је било изабраних који су имали много дубље знање о природи оне појаве запажене на ћилибару. Taко се Мојсије, на пример, несумљиво служио електрицитетом далеко вештије него ма ко у његово време. У Библији се на једном месту у детаље, с великом прецизношћу, описује у ствари машина у којој се електрицитет стварао трењем ваздуха о свилене завесе и гомилао у кутију конструисану као кондензатор. Врло је вероватно да је Аронове синове убила струја високог напона и да је Весталска ватра код Римљана била електричне природе. Инжењерима тог времена је морао бити познат погон каишевима, те се не може претпоставити да нису опазили обилно развијање статичког електрицитета. Уз погодне атмосферске прилике каиш се може претворити у прави динамички генератор способан да изазове многа врло занимљива дејства. Ја сам палио електричне сијалице, покретао моторе, и изводио разне друге не мање занимљиве експерименте - све помоћу електрицитета добијеног каишевима и нагомиланог у лимене кутије.

Може се са сигурношћу закључити да су старим философима биле познате многе чињенице у вези са овом неухватљивом силом, те је чудновато да је било потребно да прођу две хиљаде година до прве појаве научне расправе о електрицитету и магнетизму, до чувеног Гилбертовог дела објављеног 1600. године. Овако дуги период неактивности може се ипак донекле објаснити. Ученост је била привилегија изабраних који су свако ново сазнање љубоморно чували у свом кругу. Везе није било лако одржавати, па је тешко долазило до сарадње измедђу географски раздвојених истраживача. А узрок је донекле била и склоност људи тих времена да запоставе практичне проблеме и да се боре, да живе за апстрактне принципе, за догме, за предања, идеале. Човечанство се у Гилбертово време још није било много променило, али су његова јасна учења снажно деловала на учене духове. Почеле су се брзо, једна за другом, појављивати разне машине на принципу  трења, па је растао и број експеримената и посматрања. Празноверни страх је постепено уступио место научној проницљивости, те је 1745. године свет са узбуђењем примио вест да су Клајст и Мусенброк успели да у једну посуду ухвате неку тајанствену силу која је затим показала своју разорну снагу ослободивши се уз љути прасак. Тако се родио кондензатор, можда изум у историји развитка науке о електрицитету.

За следећих четрдесет година човечанство је начинило два огромна скока напред: Франклин је показао идентичност оне благе ћилибарове душе и стравичног Јупитеровог појаса, а Галвани и Волта су пронашли електро-хемијски извор струје из кога се магични флуид може добијати у неограниченим количинама. А онда је за даљих четрдесет година постигнут још крупнији успех: Ерстед је постигао значајан напредак тиме што је електричном струјом успео да утиче на магнетну иглу. Араго је створио електромагнет, Сибек - термостуб, а Фарадеј је, 1831. године, све те успехе крунисао изјавом да је успео да из магнета добије електрицитет, чиме је у ствари открио принцип оне дивне машине - динама, и започео нову еру, не само научног истраживања, него и практичне примене електрицитета. Од тада се проналасци непроцењиве вредности нижу вртоглавом брзином. Телеграф, телефон, фонограф, сијалица, индукциони мотор, осцилаторни трансформатор, рентгенски зраци, радиум, радио - све то, уз многе друге револуционарне проналаске, дубоко именило животне услове човечанства. За 84 године неухватљива сила из живог ћилибара и магнетне руде претворена је у киклопску снагу која све брже и брже окреће точкове прогреса. То је укратко бајка о електрицитету од Талеса до данас. Догодило се немогуће: надмашени су и најлуђи снови, а   зачуђени свет се пита: шта је сад на реду?

 

Никола Тесла

Атеобуси

Атеисти на западу, углавном научници високог профила, мобилисали су се у организовању кампање видљивости алтернативног црквеном, рационалног погледа на свет. Организовали су се у удружења – локална и национална и повезали у међународну мрежу атеиста . Преко својих сајтова су сакупили добровољне прилоге лаичког грађанства намењене  финансирању кампање видљивости атеистичког погледа на свет. Тим средствима су закупили рекламни простор на градским аутобусима и метроима у Вашингтону, Лондону, Барселони,….., где ови аутобуси већ разносе поруку: “Why believe in god? Just be good for goodness’sake” (Зашто веровати у бога? Довољно је бити добар за љубав доброте ) или “There is probably no god. Now stop worrying and enjoy your life” (Бог вероватно не постоји. Дакле прекини да бринеш и уживај у животу) и сличне. У Италији удружење УААР (Унија Атеиста и Агностичара-Рационалиста из Ђенове - L’Unione Atei e Agnostici Razionalisti) је закупила рекламни простор на неколико градских аутобуса, који су од 4. фебруара ове године требали разносити градом две вести - једну лошу и једну добру: “Лоша вест је да бог не постоји. Добра вест је да ти он и не треба” (La cattiva notizia è che il dio non esiste. Quella buona è che non ne hai bisogno). Јака опозииција католичких организација је успела да засада блокира ову иницијативу. Засада, судећи по сакупљеним прилозима и по намери енглеских хуманиста и шпанских атеиста да прошире ову иницијативу на све веће градове у Енглеској и Шпанији, атеобуси ће бити препуни.

Извор :http://www.atheistcampaign.org/

 

Натпис у атеобусу

Натпис у "Атеобусу" ,

СРБОСЈЕК !

О правим размерама монструозности злочина који су систематски  вршени над Србима у концентрационом логору Јасеновац, најбоље сведоче језиви историјски детаљи попут усташког ножа " србосјека" и недела усташког кољача Петра Брзице.

Петар Брзица је био студент права и загрижени члан предводничке (foremast) католичке организације зване "Крижари". Био је усташки стражар у концентрационом логору Јасеновац који је на такмичењу пререзао грло 1360 заточеника специјално дизајнираним кољачким ножем званим Србосјек. Како је победио на такмичењу, проглашен је за "Краља Србоклања". Његове награде су биле златни сат, сребрни сервис, печено прасе и боца вина.

После Другог светског рата емигрирао је у Сједињене Америчке Државе. Југословенске власти нису биле у могућности да га ухвате. Вероватно је да је променио идентитет. Његово име је било на листи 59 нациста који живе у САД, коју је Јеврејска организација предала служби за Имиграцију и натурализацију током 1970. године. Брзица је остао неоткривен.

Србосјек је нож, накачен на чврсту рукавицу. Израђен по специјалној поруџбини у немачкој фирми Solingen.Смишљен је за брзо клање Срба у Независној држави Хрватској. То је најкоришћенији предмет у усташком геноциду, на местима као што је логор Јасеновац, Стара Градишка.Дизајн је направљен тако да омогући брзо клање уз најмање труда. Коришћен је масовно у НДХ. Организована су такмичења у логорима да би се видело ко може да прикоље највећи број Срба у задатом временском периоду. Забележени рекорд је постигао студент права Петар Брзица, проглашени краљ „србоклања“, који је успео да закоље 1360 Срба у једном дану !

Tо болесно оружје изгледа овако:

  Србосјек специјално дизајнирани нож за клање Срба.

Србосјек

Ајнштајнов фрижидер

Ко каже да се велики умови не баве стварима из свакодневног живота!  Ево једног примера који илуструје да то није увек тако.

Године 1926, Ајнштајн и његов бивши студент Лео Силард (Leó Szilárd) заједнички су патентирали Ајнштајнов фрижидер. УС патентни биро је наградио Ајнштајна и Лео Силарда за овај фрижидер,11. новембра 1930. Патент покрива термодинамичке циклусе расхлађивања, који омогућавају хлађење без покретних делова, на константном притиску, са топлотом као јединим улазом. Расхладни циклуси користе амонијак, бутан и воду.

 Шематски приказ ајнштајновог фрижидера.

                                   Шематски приказ рада ајнштајновог фрижидера

                                                

Еротски призвуци, порнографски садржаји

Ово што следи је превод (са енглеског) чланка јапанског чувеног писца Каору Ишикаве.У овом чланку Каору Ишикава, говори о структури и динамици еротских прича, о људској сексуалности, као и о будућности еротских прича.

Структура и динамика еротске приче

По мени написати добру еротску причу је права мајсторија. Добрих писаца еротских прича је веома мало, како међу професионалцима а тако и међу аматерима. Главна функција еротске приче јесте да речима изазива сексуално узбуђење, те према томе еротска прича мора бити написана тако да тачно погађа оно што читаоца узбуђује. Еротска прича мора бити пластична, узбудљива фантазија која садржи описе који дотичу скривене жеље и неодољиво побуђују на секс. Радњу еротске приче треба темпирати тако да се читаоц постепено уживљава и узбуђује, а максимум свога узбуђења треба да доживи негде при крају приче. Зашто је то тако? Ако у причи писац одмах пређе на сношај, његов читалац није довољно предходно узбуђен, јер и само ишчекивање сексуалног чина носи са собом одређено узбуђење. Задовољење жеље је много лепше ако се на њега мора мало и чекати, јер сексуално узбуђење се постепено, кумулативно развија, па ускраћивање задовољења повећава жељу.

Пошто текст не садржи визуелну информацију попут слике или филма, писац мора да у глави читаоца створи узбудљиву пластичну слику секса. У уводном делу, писац мора детаљно и пластично описивати као је до секса дошло, како је текла предигра, како су изгледала тела љубавника... На почетку приче пре сношаја , треба користити симболе који подсвесно асоцирају на секс, рецимо: " Прешла је босим ногама по тепиху " ; " Није имала гаћице " ; " Ознојила се од врућине " , "Била је обучена у пословни комплет " ; " Носила је црне секси чарапе " ; " Обукла је кратки тексас шорц испод кога није имала гаћице а затим је на босе ноге обула платнене патике " итд. Веома је важно на почетку добро одредити место на коме се секс одвија ( у шуми, на песку поред мора, у кади, на поду, на столу итд), начин на који су актери обучени, њихов физички изглед, начин на који се познају, њихов међусобни однос, као и њихове мисли, жеље или нагоне. Најчешће су овакви детаљи оно што читаоца највише пали, јер људи се обично ложе на одређене ситуације или ствари. Рецимо сама чињеница да се у причи помиње дивљи секс под забрањеним околностим, на одређеном месту и са одређеном особом, читаоца може узбудити. Рецимо људе који воле секс у природи, може невероватно узбудити радња која се одвија у шуми или ливади, на лишћу, у прашини  или трави (такозвани прљави дивљи секс). Људе који се ложе на униформу, може узбудити секс са стјуардесом или медицинском сестром.Фетишисте могу узбудити описи лизања женских стопала.Понекад је еротска прича у функцији задовољења неоствариве или забрањене сексуалне фантазије, такве су рецимо инцесне приче. Тематика еротских прича је веома широка и обухвата различите ситуације, људе и обрасце понашања. Неке од најчешћих тема јесу: секс са другом расом, садо-мазо (различити односи доминације-подређености), фетишизам ( најчешће фетиш према униформи, то јест маштање о сексу са особом која носи одређену врсту униформе), секс са особом одређене професије (рецимо са учитељицом, са камионџијом, са грађевинским радником, са шефицом итд.), секс на одређеним местима, хомосексуални односи, егзибиционизам, содомија (против природни блуд) , инцест итд.

У еротској причи веома је важно осетити прави тренутак када треба прећи на сношај. Понекад претерано уводно разрађивање радње, може довести до пада узбуђености читаоца а како његово узбуђење мора стално расти, веома је важно оценити прави тренутак када је фантазија довела до  напаљености довољне да се пређе на сношај.Сношај треба да буде детаљно и ласцивно описан, треба да буде динамичан, маштовит, у разним позама и ситуацијама. По мени описи треба да буду помало зачињени вулгарношћу, рецимо много је узбудљивије да му она каже :" јеби ме " уместо  " хоћеш ли да водимо љубав " , исто тако боље је рећи: " извадио је набрекли курац " уместо " набрекли пенис " , наравно треба имати праву меру како се не би запало у простаклук и баналност. Када је у току јебање, темпо читања, раст узбуђења и ток радње, треба да буду у ритму сношаја. Најпре полако, лагано а затим све брже и брже до самога врхунца. Врхунац узбуђења читаоца треба да се поклопи са оргазмом актера у причи. Максимум радње требало би поставити негде при крају приче , јер након достизања врхунца обично долази до пада узбуђења, па према томе даље разрађивање радње било би бесмислено. По мени, еротске приче се попут других врста еротике највероватније користе у служби мастурбације, па приликом њиховог писања треба водити рачуна да опис сношаја траје минимум онолико колико је читаоцу потребно да издрка (предпоставка већине еротских писаца је да читалац почиње са дркањем када почне сношај) .

 О будућности еротских прича

Еротске приче су пре осамдесетих биле веома популарне, а онда су их уништили порно филмови. Наиме 80-тих у комерцијалну употребу улазе видео рикодери, чијом употребом почиње златно доба порнића. Наравно пошто читање прича захтева одређени интелектуални напор, а већина људи више воли да пасивно примајући сексуални надражај празне главе издрка, еротске приче су отишле у прошлост.

Данас захваљујући интернету еротске приче доживљавају својевсну ренесансу. Наиме на интернету постоје велике базе еротских прича, а те базе су веома популарне. Велики успех еротских прича на интернету може се објаснити тиме што је њихово читање бесплатно, што су лако доступне, лако се претражују, њихов избор је веома велики и може да их пише свако. По мени велики број тих еротских прича (објављених на нету Н.П.) је обично смеће. Главни проблеми аматерских писаца еротских прича су :непознавање правилне динамике и структуре еротских прича, непознавање сексуалности људи, превелико инсистирање на сопственој фантазији без вођења рачуна о општим местима својственим свим људима, велика доза вулгарности, неспремност да се фабула развија, превелики акценат на механичком сексу без емоција.

Што се тиче професионалних писаца еротике, њих је све мање и мање из једноставног разлога што је економски неисплативо објављивати еротске романе. Знам веома велики број писаца који су се са писања еротике преорентисали на писање љубавних романа. За разлику од еротских, љубавни романи су исплативи. Такође сматрам да су новије генерације професионалних писаца еротике, веома лоше. Ако читате еротику неког младог писца, приметићете утицај порно филма, нема емоција, секс је механички, досадан и неинтригантан.

Еротске приче постоје од давнина, оне одражавају човеков огромни сексуални нагон и тежњу да се он обликује и изрази. На крају иако бројни фактори иду на штету ове врсте еротике, сматрам да ће еротске приче постојати све док буде човечанства, јер човекова жеља да речима изрази свој нагон је непролазна! 

jebi me !

Ваздух а не зрак !

 Скините песму  : 15. Vazduh A Ne Zrak.mp3 

Овде можете скинути панк верзију песме Ваздух а не зрак !
Извођач је Неочетник, албум је Велика Србија 1993 год.

  Ваздух а не зрак !
  Јутро је већ свануло, пред очима ми мрак,
  Не осећам се добро опипавам зрак,
  Груди ми дере погани зрак,
  Нећу да добијем на плућима рак,
  Зато ја дишем ваздух а не зрак !

Преслушајте песму:  

 

                           

 

Марширала, марширала геј гарда

Размишљам о новом закону и моралу!

У потпуности ми је ок да гејеви и одрже ту њихову параду, ок ми је и да се држе на улици за руке и да се јавно љубе. Али ми није ок то што једно обично вуче друго, па према томе ако им дозволимо горе наведено, једног дана ће тражити да им се дозволе венчања, усвајање деце и много што шта ненормално! По мени граница нормалног мора се једном јасно дефинисати и учврстити.Стално спуштање границе морала није добро, ствари се морају крстити правим именом, болест звати болешћу, морбидно морбидним, перверзно перверзним. Мислим да објективно хомосексуалце треба дефинисати као болесне особе са својим тачно дефинисаним правима изван којих не могу поступати! Дакле дозволити им да се јавно декларишу као геј особе, заштити их од физичких напада али им забранити да ступају у брак и гаје децу.

Мислим да ни хомосексуалци нису невина јагњад, они често нападају и провоцирају хетеросексуалне, требали ли само да поменем  огавно удружење "Квирија". Разумем да су гејеви револтирани зато што су потиснути на маргине друштва па су због тога исфрустрирани и агресивни, али то немора да их нагони да буду против своје земље, против свега што је традиционално и својствено нашој историји, култури и традицији. Мислим да гејеви много сами себи ускачу у уста тиме што јавно праве спрдњу са Патријахом Павлом, што подржавају независност Косова, траже вазелин за Уроша (алузија на "правда за Уроша"), гласају за ЛДП, прете Стразбуром итд. Насиље рађа насиље, па према томе агресијом неће постићи да буду прихваћени и схваћени?

И на крају питање да ли сматрате да хомосексална хранитељска породица може утицати на сексуалну оријентацију усвојеног детета?

 

Педер добио по пичици

Гимназијалци из осме...

Данас сам присуствовао заиста ружном догађају. Наиме када се враћам са посла, често пут скратим тако што прођем кроз парк Шумице. Тако и данас запуцах кроз парк и присуствовах следећој сцени. 

На једној од клупа ближе стази, водили су љубав двоје гимназијалаца из оближње осме. Он је седео на клупи а она га је зајахала и скакала по њему, повремено вртила боковима и у ритму набијања смешно млатила главом. Он је мало старији, а она је онако девојче од прилике 16, 17 година. У једном тренутку сасвим неочекивано приђе им оближњи пензионер и поче их критиковати, како су наркомани, развратници, аморални блудници, перверти, неконтролисане животиње.На те увреде младић нагло збаци девојку са себе и свучене тренерке крете ка старцу.Старац скамењен од страха није ни покушао да бежи док му се младић приближавао. Младић снажно замахну песницама и везаним ударцима удари старца у стомак и у чело, након чега се он стрмоглави на земљу.Док је старац немоћно лежао на земљи, обесни младић је са још увек дигнутим пенисом стајао  над њим и од беса урлао .Девојка је за то време устала, навукла гаће , закопчала панталоне и злокобно почела да сикће : "Удри дегенерика, удрииии га !!!!!!!". 

Младић се након тог хушкања   у потпуности избезумио, клекао је изнад старца и снажно га брусио  песницама. "Воајеру, мајку ти јебем матору, матора дртина а воајеришеш" :  сиктао је пенећи. Помислих да се умешам,  да помогнем пензионеру али се онда сетих да је против мене подигнута тужба због неке друге туче ( описана у предходном посту) , те да још један инцидент може по мене у законском смислу бити фаталан. И таман док ми је то пролазило кроз главу испред мене  бупну оно безобразно девојче и простреливши ме очима засикта : "Шта је торима, шта зијаш оћеш и ти" рече ми  подрхтавајући од беса . Нећу рекох, у великом луку је обиђох и наставих даље. А када мало  одмакох окретох се и угледах како младић ПИША по пензионеру који лежи на земљи. Е ту ми пуче филм, бацих актовку  и бесно потрчах на малог дрипца. Међутим псето мало, увидевши како бесно јуришам ка њему , схвати да је ђаво однео шалу, махнито скочи и не обазирући се на своју девојку седе на свој скутер и утече. А оно што је мене потом начисто фрапирало, јесте то што је оно девојче  тада хистерично почело урла на мене и пензионера, претећи како ће средити да нас убију, осакате, измрцваре и тако даље. 

 И мада сам био поприлично бесан реших да је употпуности игноришем, приђох старцу и подигох га са тла . Старац ме је љутито стрељао очима јер је највероватније сматрао да сам намерно пустио да га понижавају па тек онда кренуо у напад. Донекле ме и би стид пред њим, јер  испао сам егоиста,  да се не бих даље компромитовао пред законом пустио сам да га тумбају. На крају свега у себи помислих :"Ееее када ови сада овако млате старе, какви ли ће тек бити када ја оматорим"

Zabod u tintaru

Danas sam iznenadio samog sebe, jer nisam znao da sam za tako nešto sposoban. Naime danas sam sreo svoju bivšu devojku sa njenim novim dečkom. Naravno priča bi se tu završila , da su se njih dvoje ponašali ljudski i dostojanstveno , ali nisu. Ja sam ih od početka ignorisao i ponašao se normalno , ali mi je njen sadašnji dečko prišao i rekao majmunac što ti uznemiravaš moju devojku? Ja sam ostao pribran i pokušao sam da ignorišem ludaka , bio sam učtiv i pokušao sam da rešim stvar na miran način. Ali tada nam je prišla kurva i rekla mu : " Ma pusti ga vidiš da je mentalać" . Nakon tih reči njen dečko me je iz sve snage udario pesnicom u slepočnicu! E tu mi je pukao film , šutnuo sam joj dečka u glavu a zatim kad je pao na zemlju divljački sam ga izbrusio pesnicama. Zatim sam ovu kurvu pesnicom udario u čelo , a kad je pala na zemlju iz sve snage sam je šutnuo u stomak . Dok su ležali nemoćno na zemlji , zverski sam ih pretukao. Miran sam i povučen čovek , ali mi je zaista dosta ponižavanja i iživljavanja kojekakvih dileja!

Одбацила си ме .... попут крпе.

Била си ми све , волео сам те и патио за тобом . Љубав ми је била помутила ум и здраво расуђивање , те нисам видео колико ме не волиш , колико сам ти безначајан и пролазан. Теби је лако , одеш на журку и нађеш фрајера , отвориш налог на фејсбуку и нађеш дечка , а мене подгреваш када ти је досадно и када си сама. Ја сам ти привремени дечко , стајалиште на путу ка некоме другом .Због тебе сам одбио фине девојке са којима сам заиста могао бити срећан .Сада сам сам , зато што сам био и остао будала , сам сам зато што ти никада немогу рећи не , зато што си за мене увек била и остала нешто посебно .Одрасли смо људи а ти се понашаш попут шипарице , не знаш кога волиш и шта желиш .Никако да се саставим сам са собом... 

Срби продали би и рођену мајку !

Да смо ми Срби никакав народ знао сам од раније , али у то колика смо говна уверио сам се тек недавно . Колика смо говна најбоље се види на примеру напада од стране наших грађана на породицу Миладина Ковачевића . Наиме из наше земље породица Ковачевић добија велики број претњи смрћу ! Није тешко погодити ко то прети , то су ЛДП-еисти , ДС-овци и сви други који би за ЕУ продали и рођену мајку . Без икаквог размишљања да ли је овај несрећник био нападнут па је морао да се брани и да ли ће њему у Америци бити праведно суђено ( а очигледно је да неће чим му без доказане кривице нуде 12 година робије ) , ове ситне душе прете његовој породици , врше притисак преко медија , удружују се преко интернета и траже да Ковачевић буде изручен .Они сматрају да је овај случај срозао углед Србије у Америци и ЕУ и да због тога нећемо добити обећану економску помоћ. Будале , Србија нема никакав углед у Америци и ЕУ , врло брзо су ти идиоти заборавили ко нам стално ради о глави , ко нас је бомбардовао , ко је признао Косово , ко у задњих двадесет година систематски ровари против Србије . Разумем ја врло добро да су они сила и да неваља да их провоцирамо , али чак и мале земље морају да имају одређену границу након које треба рећи доста . Треба понекад пружити и отпор , јер што им више попуштамо , то они више од нас траже . Погледајте само хапшење Радована Карадџића , Србија тиме ништа није добила а Министри ЕУ су констатовали цитирам : “Политика условљавања Србије даје добре резултате ” . Па кад даје добре резултате логично треба је и наставити , јер мотка и служи да се магарац са њом бије . Но ова ситна грађанска боранија која се ништа и не пита није уопште опасна , јер крајњу одлуку ће ипак донети држава . А држава ће Миладина да испоручи , тачније продаће га за обећану Америчку помоћ .

Е то је оно што ми највише смета , постали смо просјачка нација која ништа не предузима у области економије већ само узима кредите у иностранству , очекује донације и помоћ. Е моје присталице лаког живота , не гради се економија испоручивањем (продајом ) својих грађана , већ радом и паметним развојем привреде .

 Од свих бљувотина и глупости које сам чуо , највише ми се згадила изјава једног од наше цењене господе аналитичара (који су изашли из нафталина захваљујући увлачењу власти у дупе ) : “Хапшење Хашког бегунца Радована Караџића је добра ствар за нашу економију ”. Изем ти и ову државу а и овај народ !

 

Миладин Ковачевић
Миладин Ковачевић

Не волим перверзије

Јуче је мој дугогодишњи пријатељ цео дан причао о томе како је имао анални секс са својом девојком! Морам признати да сам био згађен јер по мени , третирати жену анално је нечиста ,погана и педерска ствар. Не волим перверзије , не узбуђују ме , а чак шта више могуће је и да их се грозим. Волим да са својом девојком водим љубав на класичан начин , да се волимо са пуно поштовања , нежности и осећања. Волим је и никада јој не бих тражио да ми попуши или нешто слично томе , јер бих је на тај начин опоганио и упрљао . После тога почео бих да на њу гледам као на курву , као на нешто нечисто. Моја девојка за мене није сексуални објекат , нешто што треба да задовољи моју жељу и прогута сперму .Она је једно дивно и нежно створење које заслужује сву пажњу , нежност и поштовање.

 Нажалост первезије данас постају сасвим уобичајна ствар међу младим људима . Млади се школују на порнићима , који их уче свему осим како се води љубав. Тако су предигра , нежни поглед , додир , мажење и пољубци заувек отишли у прошлост . Зато данас сви секс започињу пушењем курца , а завршавају га свршавањем у дупе. Данашњи млади се уче неморалу и разврату , са свих страна се бомбардују болестима и накарадностима које их све више воде ка неким наводним сексуалним слободама . Не воде их ка слободи већ ка пропасти , погледајте само статистике , погледајте колико је девојака абортирало пре 16 -сте године , колико је малолетних лица оболело од полних болести . Од данашњих девојака се систематски праве курве , трују их све врсте медија. Погледајте само данашње тинејџ серије и часописе и видећете да се тамо детету од 16 - година отворено говори како се пуши пенис , шта су то лубриканти и чему служе у току аналног секса . Друго данас су постале популарне такозване секс комбинације , ја нисам задрт човек и схватам да је данас сасвим нормално да девојка неуђе невина у брак али замислите каква ће она мајка и супруга сутра бити када се трпала са њих петнаест ! Али ово је тек почетак , педерастија , педофилија , содомија и друге перверзије тек долазе.

једење гована

Нема бога

После много година слепог веровања у бога , преиспитао сам своје ставове и схватио да бог не постоји .  До овога закључка  дошао сам схвативши једноставну чињеницу да је овај свет једно велико бесмислено место . Ако бог и постоји онда је он једна зла или несавршена појава. Годинама сам сведок бројних људских патњи , видео сам како једној породици дете од годину дана у најгорим мукама умире од тумора на мозгу . Нећу и немогу да верујем у бога , после свега што сам преживео вера ми је једна гнусна , примитивна , шарена лажа. Нема бога и нема неког дубљег смисла , овај свет је резултат једног великог неспоразума , једне велике случајности . У потпуности сам спреман да поверујем у научне теорије настанка свемира и живота , на крају после свих лоших ствари које сам видео и после свих људских несрећа и недаћа , теорија да је све ово последица једне несрећне случајности , необично  ми je привлачна .