Марширала, марширала геј гарда

Размишљам о новом закону и моралу!

У потпуности ми је ок да гејеви и одрже ту њихову параду, ок ми је и да се држе на улици за руке и да се јавно љубе. Али ми није ок то што једно обично вуче друго, па према томе ако им дозволимо горе наведено, једног дана ће тражити да им се дозволе венчања, усвајање деце и много што шта ненормално! По мени граница нормалног мора се једном јасно дефинисати и учврстити.Стално спуштање границе морала није добро, ствари се морају крстити правим именом, болест звати болешћу, морбидно морбидним, перверзно перверзним. Мислим да објективно хомосексуалце треба дефинисати као болесне особе са својим тачно дефинисаним правима изван којих не могу поступати! Дакле дозволити им да се јавно декларишу као геј особе, заштити их од физичких напада али им забранити да ступају у брак и гаје децу.

Мислим да ни хомосексуалци нису невина јагњад, они често нападају и провоцирају хетеросексуалне, требали ли само да поменем  огавно удружење "Квирија". Разумем да су гејеви револтирани зато што су потиснути на маргине друштва па су због тога исфрустрирани и агресивни, али то немора да их нагони да буду против своје земље, против свега што је традиционално и својствено нашој историји, култури и традицији. Мислим да гејеви много сами себи ускачу у уста тиме што јавно праве спрдњу са Патријахом Павлом, што подржавају независност Косова, траже вазелин за Уроша (алузија на "правда за Уроша"), гласају за ЛДП, прете Стразбуром итд. Насиље рађа насиље, па према томе агресијом неће постићи да буду прихваћени и схваћени?

И на крају питање да ли сматрате да хомосексална хранитељска породица може утицати на сексуалну оријентацију усвојеног детета?

 

Педер добио по пичици