Ајнштајнов фрижидер
Ко каже да се велики умови не баве стварима из свакодневног живота! Ево једног примера који илуструје да то није увек тако.
Године 1926, Ајнштајн и његов бивши студент Лео Силард (Leó Szilárd) заједнички су патентирали Ајнштајнов фрижидер. УС патентни биро је наградио Ајнштајна и Лео Силарда за овај фрижидер,11. новембра 1930. Патент покрива термодинамичке циклусе расхлађивања, који омогућавају хлађење без покретних делова, на константном притиску, са топлотом као јединим улазом. Расхладни циклуси користе амонијак, бутан и воду.
Шематски приказ рада ајнштајновог фрижидера
Еротски призвуци, порнографски садржаји
Ово што следи је превод (са енглеског) чланка јапанског чувеног писца Каору Ишикаве.У овом чланку Каору Ишикава, говори о структури и динамици еротских прича, о људској сексуалности, као и о будућности еротских прича.
Структура и динамика еротске приче
По мени написати добру еротску причу је права мајсторија. Добрих писаца еротских прича је веома мало, како међу професионалцима а тако и међу аматерима. Главна функција еротске приче јесте да речима изазива сексуално узбуђење, те према томе еротска прича мора бити написана тако да тачно погађа оно што читаоца узбуђује. Еротска прича мора бити пластична, узбудљива фантазија која садржи описе који дотичу скривене жеље и неодољиво побуђују на секс. Радњу еротске приче треба темпирати тако да се читаоц постепено уживљава и узбуђује, а максимум свога узбуђења треба да доживи негде при крају приче. Зашто је то тако? Ако у причи писац одмах пређе на сношај, његов читалац није довољно предходно узбуђен, јер и само ишчекивање сексуалног чина носи са собом одређено узбуђење. Задовољење жеље је много лепше ако се на њега мора мало и чекати, јер сексуално узбуђење се постепено, кумулативно развија, па ускраћивање задовољења повећава жељу.
Пошто текст не садржи визуелну информацију попут слике или филма, писац мора да у глави читаоца створи узбудљиву пластичну слику секса. У уводном делу, писац мора детаљно и пластично описивати као је до секса дошло, како је текла предигра, како су изгледала тела љубавника... На почетку приче пре сношаја , треба користити симболе који подсвесно асоцирају на секс, рецимо: " Прешла је босим ногама по тепиху " ; " Није имала гаћице " ; " Ознојила се од врућине " , "Била је обучена у пословни комплет " ; " Носила је црне секси чарапе " ; " Обукла је кратки тексас шорц испод кога није имала гаћице а затим је на босе ноге обула платнене патике " итд. Веома је важно на почетку добро одредити место на коме се секс одвија ( у шуми, на песку поред мора, у кади, на поду, на столу итд), начин на који су актери обучени, њихов физички изглед, начин на који се познају, њихов међусобни однос, као и њихове мисли, жеље или нагоне. Најчешће су овакви детаљи оно што читаоца највише пали, јер људи се обично ложе на одређене ситуације или ствари. Рецимо сама чињеница да се у причи помиње дивљи секс под забрањеним околностим, на одређеном месту и са одређеном особом, читаоца може узбудити. Рецимо људе који воле секс у природи, може невероватно узбудити радња која се одвија у шуми или ливади, на лишћу, у прашини или трави (такозвани прљави дивљи секс). Људе који се ложе на униформу, може узбудити секс са стјуардесом или медицинском сестром.Фетишисте могу узбудити описи лизања женских стопала.Понекад је еротска прича у функцији задовољења неоствариве или забрањене сексуалне фантазије, такве су рецимо инцесне приче. Тематика еротских прича је веома широка и обухвата различите ситуације, људе и обрасце понашања. Неке од најчешћих тема јесу: секс са другом расом, садо-мазо (различити односи доминације-подређености), фетишизам ( најчешће фетиш према униформи, то јест маштање о сексу са особом која носи одређену врсту униформе), секс са особом одређене професије (рецимо са учитељицом, са камионџијом, са грађевинским радником, са шефицом итд.), секс на одређеним местима, хомосексуални односи, егзибиционизам, содомија (против природни блуд) , инцест итд.
У еротској причи веома је важно осетити прави тренутак када треба прећи на сношај. Понекад претерано уводно разрађивање радње, може довести до пада узбуђености читаоца а како његово узбуђење мора стално расти, веома је важно оценити прави тренутак када је фантазија довела до напаљености довољне да се пређе на сношај.Сношај треба да буде детаљно и ласцивно описан, треба да буде динамичан, маштовит, у разним позама и ситуацијама. По мени описи треба да буду помало зачињени вулгарношћу, рецимо много је узбудљивије да му она каже :" јеби ме " уместо " хоћеш ли да водимо љубав " , исто тако боље је рећи: " извадио је набрекли курац " уместо " набрекли пенис " , наравно треба имати праву меру како се не би запало у простаклук и баналност. Када је у току јебање, темпо читања, раст узбуђења и ток радње, треба да буду у ритму сношаја. Најпре полако, лагано а затим све брже и брже до самога врхунца. Врхунац узбуђења читаоца треба да се поклопи са оргазмом актера у причи. Максимум радње требало би поставити негде при крају приче , јер након достизања врхунца обично долази до пада узбуђења, па према томе даље разрађивање радње било би бесмислено. По мени, еротске приче се попут других врста еротике највероватније користе у служби мастурбације, па приликом њиховог писања треба водити рачуна да опис сношаја траје минимум онолико колико је читаоцу потребно да издрка (предпоставка већине еротских писаца је да читалац почиње са дркањем када почне сношај) .
О будућности еротских прича
Еротске приче су пре осамдесетих биле веома популарне, а онда су их уништили порно филмови. Наиме 80-тих у комерцијалну употребу улазе видео рикодери, чијом употребом почиње златно доба порнића. Наравно пошто читање прича захтева одређени интелектуални напор, а већина људи више воли да пасивно примајући сексуални надражај празне главе издрка, еротске приче су отишле у прошлост.
Данас захваљујући интернету еротске приче доживљавају својевсну ренесансу. Наиме на интернету постоје велике базе еротских прича, а те базе су веома популарне. Велики успех еротских прича на интернету може се објаснити тиме што је њихово читање бесплатно, што су лако доступне, лако се претражују, њихов избор је веома велики и може да их пише свако. По мени велики број тих еротских прича (објављених на нету Н.П.) је обично смеће. Главни проблеми аматерских писаца еротских прича су :непознавање правилне динамике и структуре еротских прича, непознавање сексуалности људи, превелико инсистирање на сопственој фантазији без вођења рачуна о општим местима својственим свим људима, велика доза вулгарности, неспремност да се фабула развија, превелики акценат на механичком сексу без емоција.
Што се тиче професионалних писаца еротике, њих је све мање и мање из једноставног разлога што је економски неисплативо објављивати еротске романе. Знам веома велики број писаца који су се са писања еротике преорентисали на писање љубавних романа. За разлику од еротских, љубавни романи су исплативи. Такође сматрам да су новије генерације професионалних писаца еротике, веома лоше. Ако читате еротику неког младог писца, приметићете утицај порно филма, нема емоција, секс је механички, досадан и неинтригантан.
Еротске приче постоје од давнина, оне одражавају човеков огромни сексуални нагон и тежњу да се он обликује и изрази. На крају иако бројни фактори иду на штету ове врсте еротике, сматрам да ће еротске приче постојати све док буде човечанства, јер човекова жеља да речима изрази свој нагон је непролазна!
