Од животињског електрицитета па до батерије

Иако се откриће батерије приписује Александру Волти, има доказа да је батерија била позната још 2000. година пре нове ере! 

Једне олујне јунске ноћи 1816. (године која је због серије вулканских ерупција и уништених усева названа Годином без лета и Годином сиромаштва), у усамљеној вили «Диодати» на обали Леманског језера у Швајцарској, седели су песници Перси Шели и лорд Бајрон са својим пријатељима. Кратећи муњама и грмљавином испресецану ноћ, опкладили су се да ће свако од њих до јутра да напише по једну причу страве и ужаса с елементима натприродног – причу управо онакву каква је била и та ноћ. Победу у такмичењу доконих књижевника однела је, неочекивано, деветнаестогодишња супруга Мери: написала је кратку причу о доктору Франкенштајну и чудовишту које он оживљава. Касније ју је претворила у роман. Било је то прво дело научне фантастике у историји светске књижевности. Инспирацију за причу Мери је пронашла у лектири коју је спремала за то лето- у тексту о италијанском лекару Галванију и његовим експериментима са жабљим батацима. 

Луиђи Галвани (1737-1798) је био лекар и професор анатомије на универзитету у Болоњи. Проучавао је анатомију водоземаца. Када је једном приликом са својим асистентом изводио експеримент над мртвом жабом, дотакао је жабље батаке извором електрицитета и видео како су мишићи животиње почели да се трзају. Изгледало је као да је жаба оживела а Галвани је овај феномен назвао «животињским електрицитетом». Сматрао је да је открио електрицитет који поседују сва жива бића и који остаје у њима и након смрти... У наредних неколико година, Галвани је наставио да врши експерименте и да проучава « животињски електрицитет». Веровао је да је сам «живот електричан» и да свака ћелија има потенцијал, што је у ствари биолошки електрицитет.  Резултате својих сазнања објавио је у делу Commentarius de viribus electricitatis in motu musculari  , које је изазвало велику контраверзу и у коју су били укључени готово сви научници последње деценије 18. века.

Очекујући подршку и позитиван став, Галвани је поменуто дело послао пријатељу, физичару Александру Волти (1754-1827). Након почетног одушевљења, Волта је почео да изводи Галванијеве експерименте, чак и на самом себи. Закључио је, да је електрична струја у мишићима и нервима жабљих батака последица споја два различита метала, а не постојања животињског електрицитета. Галвани и Волта постали су љути противници. Нису крили своје неслагање о пореклу електрицитета. Да би доказао своју тврдњу, Волта је 1800. године извео експеримент у коме је уместо жабљих батака употребио цинкову и бакарну плочу и ставио их у раствор сумпорне киселине. На крајевима плоча појавило се наелектрисање! Била је то, у ствари, батерија, први трајни извор струје и први генератор једносмерне струје. Иако су били  противници, Волта је једносмерну струју константног напона и настанак електрицитета хемијским трансформацијама, назвао по Галванију - галванизам, а струју – галванска струја. Данас је у науци потврђено да су оба научника била у праву и да постоје обе врсте електрицитета; и биолошки и електрицитет метала. Волта је за свој изум био добро награђен, након што га је 1801. године прдставио лично Наполеону- овај му је доделио златну медаљу Француског института, номиновао га за сенатора Италије и доделио му титулу грофа.  

Постоји, међутим и теорија да је батерија била позната и пре Волтиног открића и то чак 2000. године старе ере! Аустријски истраживач Вилхелм Кениг је 1936. године, приликом ископавања у близини Багдада, пронашао глинену посуду у облику ћупа у којој су се налазили бакарни цилиндар и гвоздена шипка. Цилиндар је течним асфалтом био прилепљен за отвор ћупа, тако да се у њега могла сипати течност. Неколико година касније овај научник је објавио смелу тезу: ако се ови елементи гледају повезано, онда ћуп може да представља само једно – батерију! По њему , ћуп је могао да производи електричну струју. Савремени научници су направили идентичну посуду, испунили је течношћу и утврдили да се између бакарног цилиндра и гвоздене полуге јавила струја напона 0,5 V. Остаје тајна,  једино зашта је ова батерија могла служити?