Понедељак, Октобар 26, 2009

Живот је леп...

Пре неки дан сам се пресекао, јер сам пролазећи поред дрвета спазио на једној умрлици мог друга из основне школе.

 Са њим сам од првог до четвртог разреда седео у истој клупи, а касније смо се наставили дружити све до краја средње школе, након чега сам га тотално изгубио из вида. И ето после толико година опет гледам у његов лик али на умрлици. Када сам стигао кући, машио сам се за телефон и дао у потрагу за заједничким пријатељима и наравно информацијом од чега је умро. Ствар није ишла нимало лако, у принципу сви су знали од чега је умро али нико није хтео да каже. Када бих дошао до тог питања сви би почели да отежу увијају, а затим би рекли да у ствари не знају. Из толиког околишања схватио сам да је ствар незгодна, чим сви толико прикривају. То ме још више заинтригира, те наставих потрагу са још већим интензитетом и напокон након сат времена телефонирања сазнадох да је умро од дрогирања! Тачније од мешања алкохола и бенседина. То ме натера да се дубоко замислим, јер у мом сећању још увек је живео његов ведар, оптимистични и увек насмејани лик. Деловало ми је просто невероватно да би неко тако разуман, неко толико срећан, пун енергије и живота посегао за таквим начинима инстант среће. Уосталом не могу и иначе да разумем људе који траже срећу у омамљености, опијености, небулозном стању помрачене свести, парализи мозга и искривљеном перцепцирању стварности.Стварност је таква каква је, животна ситуација је таква каква је и од тога се не може побећи. Дрогирањем се ствари не могу поправити, а заборав стварности је илузоран јер се у стварност кад тад морамо вратити , морамо се вратити јер у њој једноставно живимо. Али кад мало боље размислим, лако је мени са сређеним животом да серем, ко зна шта му се све издешавало у животу, ко зна какве несреће и недаће чим је и он тако јак карактер посегнуо за бенсединима и алкохолом. 

Е ни тридесет година још немам а моја се генерација скоро преполовила. Човек чује са времена на време умро овај, погинуо онај али о томе размишља само на трен а затим све заборави. Прави шок заправо следи када се човек пресабере и види колико је то укупно живота, изражено бројем неповратно отишло. Човеку није све једно када види како његови вршњаци (а поготову познаници) умиру.Почињем лагано да схватам средовечне људе и старце као и њихово штрецање када виде своју генерацију на умрлици. Када је човек млад он се подсмева таквом понашању старијих људи, водећи се девизом; толике године спрцали а још им се живи, а такав дрчан став је уствари последица свести да је младом човеку смрт још далеко.Не зна младост да се сваком живи, да је сваком живот драгоцен и да се свако за њега грчевито држи. Као што рекох моја генерација се преполовила.Од свега најтеже ми пада чињеница да су то све били млади људи , људи који су тек почињали да живе, људи који су имали цео живот пред собом а тако су га глупо изгубили. Једноставно нису знали да цене живот или су га ценили али су у екстази живели као да им сутра неће сванути, што рече један мој пријатељ из средње: " хоћу да дишем пуним плућима 24 часа". Ево само кратког извода из све те трагедије мени познатих људи. Један се бавио криминалом, завршио је у затвору где су га изболи ножем, док је пребачен у болницу умро је. Шесторица су погинули у саобраћајној несрећи (сви су возили брзо , пребрзо...), осморица (еј осморица !!!) су се предозирали, један је умро од рака, један је оболео од леукемије , један је извршио самоубиство а једног су убили у кафанској тучи због девојке.

 И то су само случајеви за које ја знам, ко зна колико је тако људи из моје генерације скончало свој живот. Е сад неко ће рећи, па сви наведени (осим наравно ових оболелих од рака) и не наведени а њима слични су сами криви за своју несрећу. Живели су бурно, опасно, нису знали да цене живот или једноставно били су слабићи и зато су кренули путем самодеструкције! Е по мени то није тако, треба ствари увек гледати у ширем контексту, треба видети како су сви они хтели да живе, како су се трудили да заврше школе, како су безуспешно годинама тражили посао, како су живели као стока у беди јер им родитељи нису били имућни , живели су окружени којекаквим сумљивим типовима и били су буквално гурнути у њихов миље, гурнути преко ивице након које нема назад. То је моје мишљење ако неко мисли другачије ок не љутим се... Чак и ако занемаримо ове случајеве људи који су се коцкали са животом, долазимо до узнемиравајуће чињенице да све више људи још у раној младости обољева од разних болести и умире. Болести које су некада биле углавном резервисане за средње доба и старост спустиле су се међу омладину. Рак и многе друге болести напросто харају, чини ми се да млади никада нису оволико умирали од болести. Не желим да улазим у разматрање узрока таквог стања, али оно ме напросто фрапира, ја...., ја заправо веома волим живот, живот је леп...

[Одговори]

Страшна дешавања... недај Боже никоме. Е тек када се деси тако нешто, онда нас удари и схватимо да морамо уживати у животу...

Comment by behappy (10/26/2009 22:18)

IIIIIIIIhhhhhhhhhhaaaaaaaa [Одговори]

Ma ti si jednostavno pička!!!!!!

Živi brzo umri mlad budi lep leššš!!!
Džems Din

Comment by Džem Din (10/26/2009 22:29)

[Одговори]

živeti brzo i opasno...

bolje jedan dan kao lav nego 100 godina kao miš...

Comment by beliocnjak (10/26/2009 22:40)

E o [Одговори]

E o tome vam ovaj čovek gore i priča, o zabludi u koju takav način razmišljanja vodi. Dok on živi svoj život, ovi vise po drveću pa ti sad vidi Džejms Dine!

Comment by Toti (10/26/2009 22:50)

[Одговори]

Джемс Дине и ти Очњаче лако је бити јунак на речима али и вама је сигурно стало до здравља и живота то је једноставно свима нама урођено и зове се нагон за опстанком.

Comment by Рохонције (10/26/2009 23:11)

[Одговори]

ti rohoncije, nikad ne pričam ništa napamet...

zdravlja, života i energije imam u velikim količinama ali to ne znači da ih neću izgubiti baš zbog mog 'temperametnog' načina života...

a i ako izgubim, ne žalim...treba samo uhvatiti trenutak koji prolazi pored tebe a ne da mu gledaš u leđa kako odlazi dok sediš i čekaš da ti sam priđe...

"Ako neće breg Muhamedu onda će Muhamed bregu"...

Comment by beliocnjak (10/26/2009 23:29)

Ej [Одговори]

ma opusteno, ne misli o smrti i pusti da te zivot nosi!

Comment by Vesna (10/27/2009 10:31)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме